Item location:
LaktaÏsi, RS, B&H
Format: 13x20 cm
Broj strana: 744
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja:
9. januar 2021.
9. januar 2021.
ISBN: 978-86-521-4022-0
Prevodilac: Gordana Breberina
O knjizi
Dobitnik nagrade Strega 2019.
Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini
On je poput zveri: oseća vreme koje dolazi. Nanjušio ga je. Nanjušio je iscrpljenu Italiju, umornu od demokratije u agoniji i nesposobnih političara koji učestvuju u njenoj propasti. Zato se stavlja na čelo paravojnih milicija, prestupnika, palikuća i „čistokrvnih fašista“, koji su najopasniji i najsuroviji. U izveštaju Službe državne bezbednosti iz 1919. opisan je kao „inteligentan, snažne građe, iako boluje od sifilisa, sladostrastan, emotivan, smeo, neko kome se ljudi na prvi pogled dopadnu ili ne dopadnu“. On je Benito Musolini, bivši socijalistički vođa izbačen iz partije, neumorni politički agitator, direktor malog opozicionog lista.
Bio bi romaneskni lik da nije Italiju zavio u crno. Istoriografija je secirala svaki aspekt njegovog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu. I to u romanu u kome ništa nije izmišljeno o periodu od 1919. do 1925, u kome Musolini iznosi svoje mišljenje o D’Anunciju, Margeriti Sarfati, Mateotiju, i o mnoštvu skvadrista, ardita, socijalista i anarhista tog doba.
Rezultat je dokumentarni roman, impresivan po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma.
„Roman koji je Italija čekala decenijama. Remek-delo.“ Roberto Savijano
„Pripovedački eksperiment kakav niko dosad nije pokušao da izvede u italijanskoj književnosti.“ Venerdì di Repubblica
„Skurati je ovim romanom dosegao umetničku zrelost nekoga ko konačno gleda u lice svom demonu i može da ga nazove pravim imenom.“ Corriere della Sera
Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini
On je poput zveri: oseća vreme koje dolazi. Nanjušio ga je. Nanjušio je iscrpljenu Italiju, umornu od demokratije u agoniji i nesposobnih političara koji učestvuju u njenoj propasti. Zato se stavlja na čelo paravojnih milicija, prestupnika, palikuća i „čistokrvnih fašista“, koji su najopasniji i najsuroviji. U izveštaju Službe državne bezbednosti iz 1919. opisan je kao „inteligentan, snažne građe, iako boluje od sifilisa, sladostrastan, emotivan, smeo, neko kome se ljudi na prvi pogled dopadnu ili ne dopadnu“. On je Benito Musolini, bivši socijalistički vođa izbačen iz partije, neumorni politički agitator, direktor malog opozicionog lista.
Bio bi romaneskni lik da nije Italiju zavio u crno. Istoriografija je secirala svaki aspekt njegovog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu. I to u romanu u kome ništa nije izmišljeno o periodu od 1919. do 1925, u kome Musolini iznosi svoje mišljenje o D’Anunciju, Margeriti Sarfati, Mateotiju, i o mnoštvu skvadrista, ardita, socijalista i anarhista tog doba.
Rezultat je dokumentarni roman, impresivan po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma.
„Roman koji je Italija čekala decenijama. Remek-delo.“ Roberto Savijano
„Pripovedački eksperiment kakav niko dosad nije pokušao da izvede u italijanskoj književnosti.“ Venerdì di Repubblica
„Skurati je ovim romanom dosegao umetničku zrelost nekoga ko konačno gleda u lice svom demonu i može da ga nazove pravim imenom.“ Corriere della Sera
