Lieu où se trouve l objet: Laktaši, B&H
Format: 13x20 cm
Broj strana: 296
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 4. maj 2012
ISBN: 978-86-521-0968-5
Broj strana: 296
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 4. maj 2012
ISBN: 978-86-521-0968-5
O knjizi
Sve Andriceve novele sabrane u dve knjige!
Put Alije cerzeleza
Mara milosnica
Anikina vremena
Nemirna godina
Jelena, žena koje nema
Žena... je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom licnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ogranicenom obliku, sve vecite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokrecu lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez secanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajednickom cutanju, gde se ništa ne krece i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto mecu svima.
Ivo Andric
Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andricevog umetnickog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedackom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uoblicava misao o tajnovitim i cesto neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije cerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg pišcevog stvaralaštva govori se o nesrecnoj ili predodrecenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobicna prica „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andriceva predstava o ženi kao metafori, projekciji covekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom vecno cezne, u snu i na javi.
Put Alije cerzeleza
Mara milosnica
Anikina vremena
Nemirna godina
Jelena, žena koje nema
Žena... je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom licnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ogranicenom obliku, sve vecite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokrecu lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez secanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajednickom cutanju, gde se ništa ne krece i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto mecu svima.
Ivo Andric
Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andricevog umetnickog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedackom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uoblicava misao o tajnovitim i cesto neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije cerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg pišcevog stvaralaštva govori se o nesrecnoj ili predodrecenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobicna prica „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andriceva predstava o ženi kao metafori, projekciji covekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom vecno cezne, u snu i na javi.
